Misterije....

ako znate neke pricice za resavanje misterija napisite ih ovde a ostali neka pokusaju da rese

Napisala sam jednu kratku priču da proverim vašu logiku.
Dzejn i Meri su izašle u park jednog lepog prolećnog jutra.
"Gde su Kevin i Dzon?", upita Meri, "moram nešto važno da vam ispričam!".
"Ne znam gde su trebalo bi uskoro da dođu, pa zar je tako važno?", odgovori Dzejn u neverici da Meri stvarno ima neku tajnu koju niko ne zna. Ajde što je Dzejn ne zna, ali Dzon bi sigurno trebalo da je zna, ipak je on Merin momak, trebalo bi da sve zna o njoj. Dzejnino razmišljanje su prekinuli Kevin i Dzon, konačno su stigli. "Izvini ljubavi, morali smo da idemo pešice, otišao nam je autobus.., ne ljutiš se zar ne?", upita Kevin Dzejn. "Naravno da se ne ljutim, dobro je što ste stigli već smo pomislile da će te nas ispaliti, a Meri ima nešto jako važno da nam kaže.", odgovori Dzejn. "Pošto smo sad svi ovde, mogu da počnem. Ovo nisam nikome rekla i volela bih da ostane samo između nas, jako je važno i morate da mi verujete!", nastavila je Meri jezivo ozbiljnim tonom, "juče sam videla ubistvo, videla sam kada sam se vraćala kući, nešto jako strašno!". Dzejn,Kevin i Dzon su se uplašili, ali su strah prekrivali neverovanjem u ovu priču. "Daj Meri, izvini, ali iako sam ti ja momak ja ne verujem u te priče, gde si mogla videti ubistvo u ovom našem malom, tihom i zavučenom seocetu?", odgovori Dzon bez ikakvih emocija.
"Hmmm, dobro Dzone, ne moraš mi verovati, ali užasne stvari se mogu desiti u ovako zavučenom mestu, ono što sam ja videla je jedan od rezultata, nisam videla ko je ubica, a nisam znala ni ko je ubijen dok nisam kupila današnje novine.", uzvrati Meri, "Ubijena je Keli, ona je 2 godine starija od nas, nisam je poznavala ali je išla u našu školu; Policija ne zna za ovo ubistvo, oni misle da se ona sama ubila, jer je ubica jako spretan ali ja znam da ću otkriti ko je ubica, a vi ako hoćete pomozite mi, a ako mi ne verujete videćete....". "Ne znam da li je istina, ali spremna sam da ti pomognem da probamo da nađemo ubicu", sa sigurnošću odgovori Dzejn. "I mi ćemo da vam pomognemo, mislim šta ste vi bez nas, samo bespomoćne devojke, a kako je ubica ubio Keli, definitivno vas nećemo pustiti da same lutate u potrazi za možda nekim poremećenim čovekom", reče Kevin. "Hvala vam! Razmišljala sam nešto i najbolje bi bilo da odemo u posetu Kelinoj najboljoj drugarici Tamari, da vidimo šta ona zna, idemo?", kaže Meri. "Idemo!", odgovoriše svi u glas. Kasnije ću nastaviti priču, ovo je samo početak

Nastavak priče
Zvono se oglasilo u jednoj bogataškoj kući na početku seoceta. To je bila Tamarina kuća, kuća Keline najbolje drugarice. Velika teška vrata su se otvorila i iz njih je provirela jedna sićušna devojka, dugačke plave kose i smeđih očiju. Bila je očigledno uplakana i nosila je crninu. "Izvini ako te uznemiravamo ali mislim da bi smo trebali da ti postavimo par pitanja o Keli, ako nije problem.", tiho i pažljivo je progovorio Kevin, vodeći računa da ne bude preoštar prema ovoj maloj devojci kojoj kao da će srce pući od tuge. "Uđite slobodno, idemo u dnevni boravak pa ćemo tamo pričati.", konačno je progovorila Tamara. Kuća je bila ogromna, a dnevni boravak jedan od najlepših koje je ova družina videla. Udmah su ponuđeni šoljom čaja, a Meri je odmah počea da na suptilan način ispriča Tamari ustvari pravu istinu o Kelinoj smrti. "Pa Tamara...mi bi smo voleli da čujemo nešto više o Keli, ako bi mogla da nam kažeš, nismo je poznavali baš najbolje ali smo čuli da je bila dobra devojka." krenula je okolo naokolo Meri sa ispitivanjem. "Jer vas zanima nešto posebno?", odgovori skrhana devojka.
"Pa naprimer kakav je bio vaš odnos?", započne Dzejn sa ispitivanjem. "Pa znate, mi smo bile najbolje drugarice, uvek je bilo i lepog i lošeg, znale smo i da se posvađamo ali to nije bilo tako značajno jer bih joj ja uvek oprostila za neke njene greške....", Tamara reče posebno naglasivši to "NJENE". "A, kakve je to greške imala?", konačno progovori Dzon.
"Pa znate nije ona bila tako bajna i sjajna kako se sad priča, imala je i neke ružne osobine iako mnogi ljudi tako ne misle jer je njen fizički izgled suviše lep, nije lepo ružno pričati o mrtvima, ali moram nekome da ispričam kakva je ona ustvari bila" nastavi Tamara, "Bila je mnogo umišljena, ljubomorna i posesivna, njena želja da bude u centru pažnje je bila toliko velika da je više puta zaslepila naše prijateljstvo. Njen momak, mislim bio je njen momak dok nije umrla, on je ustvari bio MOJ momak, bilo nam je divno, ona ga nije poznavala a ja sam konačno bila srećna jer sam imala nekog ko MENE voli, a ne pokušava da preko mene dođe do NJE...Posle 2 meseca naše veze šetali smo se mojom ulicom jer je on hteo da me otprati do kuće. Njena kuća je odmah naspram moje i ja sam šetajući se bacila pogled na njne prozor od sobe, i videla nju kako nas posmatra iza zavese i nešto čeka. Kada smo stigli bliže mojoj kući ona je bukvalno istrčala iz svoje kuće praveći se kao da nas slučajno sreće. Naravno tada sam morala i da je upoznam sa Filipom, mojim tadašnjim momkom. Videla sam taj čudan sjaj u njenim očima, neki zlobni sjaj koji se pojavljuje kada želi nešto. Već posle 2-3 dana, on je raskinuo samnom i ja sam pala u groznu depresiju, Keli me je stalno tešila, a ja sam mislila da je ona na mojoj strani, dok nisam tačno nedelju dana posle našeg raskida čula da su oni sada zajedno. Šokirala sam se i posvađala sa njom kao nikad u životu, ona mi se izvinjavala a kada ni to nije palilo počela je da me vređa i govori kako bi Filip sigurno ostao samnom da ja nisam ovakva kakva jesam....Pomirile smo se pre par dana, i počele opet ispočetka kao da se ništa nije desilo, bile smo presrećne, onda kada sam čula da se ubila nisam mogla da verujem, mislim ništa joj nije falilo i nije mi izgledala kao neko ko hoće da se ubije...", ova zadnja reč zvučala čudno jer joj je glas pukao i opet je počela da plače. "Nisam znala da je takva, ali drago mi je što i ti misliš da ona ne bi mogla da se ubije, znaš ja sam VIDELA da ju je NEKO ubio, ne znam ko ali ćemo to otkriti, ubica je opasan i mogao bi opet ubiti....Jer ti znaš IKOG ko bi mogao da je ubije?" konačno se usudi Meri da joj ispriča istinu. "O moj bože! Zar ima takvih ljudi? To uopšte nisam znala, jadna Keli! Pa jer znaš bar jel to bilo muško ili žensko?" šokirano odgovori Tamara. "Ne, jedino što sam videla je bila senka neke osobe koja je davi i čula sam njen vapaj...." reče Meri drhteći od straha. "Ne znam ali bi najbolje bilo da porazgovarate sa Filipom, možda bi on znao ko bi to mogao biti! Svakako hvala što ste bili, ovaj razgovor je očigledno pomogao i meni i vama, žao mi je ali moram da idem, pa čućemo se mi kasnije!", ustade Tamara i odvede ih do vrata potpuno normalno, kao da nije upravo čula da joj je drugarica ubijena. Družina je izašla. "Boga mi, meni je ova Tamara mnogo sumnjiva!", kaže Kevin. "I meni, hajdemo do Filipa!", oglasi se Dzejn.
Nastavak priče malo kasnije

suuuuuuuuuup!!!!!!!!ti izisljas?

Da super je!!!Jesi li ti izmislila???? je

Da, kasnije ću nastaviti, znam da nije nešto posebno ali sam primetila da ova tema nema poruka pa sam nešto na brzinu smislila.

Ma sOoper je!!!!Samo taako nastavi!!!

da sup jeeeeee

Nastavak
Družina je ipak premorena od šetanja i odlučila je da se svako uputi svojoj kući...
Meri je stigla ispred svog stana i potegnula veliki crni ključ, otvorila je vrata kao što svaki dan radi; ali ovo nije bio svaki dan..Njeni očigledno nisu bili kući, a ona je premorena od silnog razmišljanja i šetnje otišla odmah u sobu da se naspava. Otvorila je vrata od svoje sobe i upalila velika neonska svetla, imala je šta da vidi. Njen i soba je bila provaljena, nipta nije bilo na svom mestu, a veliki svetlo rozi zid iznad njenog kreveta je bio prekriven crvenim slovima boje krvi. Pisalo je: "Znam ko si i šta tražiš....". Kroz glavu su joj se mešali i strah i radoznalost, uplašenost je preovladala i mala uplašena devojka nije znala da li je ubica u kući, i odmah je pozvala policiju. Policija je stigla kroz 2 minuta ali se njoj činilo kao da su prošla 2 sata, svaka senka ptica u letu koje je mogla da vidi sa prozora ili svaka škripa koja je dolazila sa gradilišta pored njene zgrade su joj se činila kao ubicin pokušaj da je zauvek ućutka. Konačno su se čule sirene policijskog auta i ona je mogla da predahne. Vrata su bila otključana pa je policija odmah upala sa oružjem. "Meriii, gde si? Stigli smo!", vikao je debeli policajac. Istrčala je iz svoje sobe plačući. Konačno je morala da prizna šta je videla policiji, oni moraju da znaju u kakvoj bi ona mogla biti u opasnosti, ovo nije obična krađa niti provala, ona je mogla biti u ovoj sobi, ona je mogla biti ta koja je isečena a ne njena majica, ta crvena boja na zidovima je mogla biti od njene krvi i to mora da im kaže! Dva vešta policajca su pretražila kuću i pošto očigledno nikog nisu našli, došli su da uzmu izjavu od male uplašene Meri. "Koje je značenje one poruke na zidu?", upita policajac. "Moram da vam ispričam sve ispočetka, ovo sve ima veze sa Kelinom smrću", nastavila je Meri, "Ja sam videla UBISTVO, ne znam ko je ubica ali neko je gušio Keli u njenoj kući, videla sam njegovu senku i čula Kelino vrištanje za pomoć, ne znam kako je ubica saznao da ja znam za ubistvo ali jako se bojim!". "Kažeš NJEGOVU senku, ubica je bio muško?", ozbiljnim glasom nastavi policajac. "Ne znam, ali učigledno me poznaje jer je znao gde se krije tajni ključ, a to ne znaju svi..."
Nastaviću kasnije!

Nastavak
Merini roditelju su bili prestravljeni, celu priču su opet čuli od policajca i Meri. Majka je briznula u plač i zagrlila uplašenu ćerku, a otac se svađao sa policajcima tražeći neki logički način ko bi to mogao biti. U celom seocetu se već proširila pričao o Keli, ubici i Meri, pa su Kevin, Dzon i Dzejn pojurili do Merini kuće da je smire. "Društvo došli ste!", povikala je Meri. "Naravno, kako da te ostavimo na cedilu, JA sam verujem u tvoju priču, iskreno pre nisam verovao", reče Dzon držeći svoj omiljen upaljač, neprestano se igrao sa njim od nervoze. "Jel znaš ko bi mogao biti provalnik ubica?", konačno reče Kevin. "Pa, ta osoba je očigledno znala gde ja držim tajni ključ....", nastavi Meri "mislim da bi najbolje bilo da možda ostavimo ovu priču o ubici, da se ne petljamo više...". "Ljubavi to je odlična ideja! Ko zna kakva je to osoba kad je bila spremna na ovo!", oduševljeno procvrkuće Dzon. "Hmmm, mislim da to nije dobra ideja, i sami ste rekli da ako je to neke luda poremećena osoba onda može svašta da uradi, mogao bi da ubije ponovo" tiho reče Dzejn. "Misliš? Možda si u pravu...Ipak moramo da odemo do Filipa i da ga ispitamo.", sigurno reče Meri. Dzon je opet nastavio da se igra sa svojim crvenim upaljačem. Družina je krenula kući ostavljajući Meri u sigurnosti svog doma sada osigurnom sa alarmom i kamerama.
Te noći nisu baš svi mirno spavali bar ne Dzejn....
Ono što je sve ujutro probudilo su bile vesti i novine pune naslova "Još jedna devojčica ubijena!", "Pa zar i Dzejn?" i mnogi drugi. Meri je bila potpuno šokirana kad je videla naslove! nastaviće se